S obzirom na to da se svi slažu da, ako u našem životu nema religije jadni smo i ne razlikujemo se od životinja, nitko ne želi biti u potpunosti otuđen od pobožnosti i priznavanja Boga. No, postoje velike razlike u načinu deklariranja te religije, jer većina ljudi uopće nije dotaknuta Božjom veličinom. Pa ipak, voljno ili ne, u njihovom umu se iznova pojavljuju misli da ipak postoji neko božanstvo po čijoj moći oni stoje ili padaju.

Stoga, jer su zadivljeni samom pomisli na tu veliku moć, oni je poštuju tako da je ne bi izazvali protiv sebe, prevelikim preziranjem. Ipak, živeći neuredno i odbacujući
i svako poštenje, oni pokazuju veliku sigurnost u preziranju Božje osude. Štoviše, oni se okreću od istinitog Boga jer ne procjenjuju Boga po Njegovoj veličini već po gluposti i taštini svoga vlastitoga uma. I ako kasnije možda i teže revno služiti Bogu to im ne ide u prilog, jer ne štuju vječnog Boga, već snove i maštu svoga srca namjesto Boga.

Strah od Božjega suda nije istinska pobožnost već pravi užas. Prava pobožnost je u čistom i istinskom žaru koji ljubi Boga kao Oca, štuje ga kao Gospodina, prihvaća Njegovu pravdu i užasava se uvrijediti Boga više nego se užasava smrti. Svi oni koji posjeduju taj žar ne teže napraviti sebi boga po svojim vlastitim željama, već teže spoznaji istinskoga Boga od Njega samoga i oni Ga ne zamišljaju nikako drugačije nego se On sam manifestira i objavljuje njima.

Ostali tekstovi Jeana Calvina možete vidjeti ovdje.

Kod preuzimanja ovoga članka obavezno navesti link.

Naslovna fotografija: Novi život