Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode… Jasan pokazatelj kršćanskoga života je i molitva za neprijatelje. To je jedno od najzahtjevnijih Isusovih učenja – Ljubiti neprijatelja. Pa kako da ljubimo, dakle volimo neprijatelje? Teško je nekada voljeti i one koji nam ne čine zlo, a Isus od nas traži da volimo one koji nam čine zlo, koji nas zlostavljaju, proklinju, koji nas mrze. Moramo biti iskreni i priznati da se naša priroda buni protiv ovoga zahtijeva. Kao da nekada želimo reći Isusu da je ipak pretjerao. „Sve mogu Gospodine, ali ljubiti neprijatelja ne mogu“. No, Kristov zahtjev ostaje. Zato je jedan od najboljih načina da zadobijemo ovu vrlinu molitva. Donosimo jednu takvu od episkopa Nikolaja Velimirovića koju je objavio u svojoj zbirnci Molitve na jezeru. Zbog vjernog prenošenja teksta, donosimo je u izvorniku.
Blagoslovi neprijatelje moje
Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam i ne kunem.
Neprijatelji su me više gurnuli Tebi u naručje nego prijatelji. Prijatelji su me vezivali za zemlju, neprijatelji su me drešili od zemlje, i rušili sva moja nadanja u zemlju.
Oni su me učinili strancem u zemaljskim carstvima, i nepotrebnim stanovnikom zemlje. Kao što gonjena zver nađe sigurnije sklonište nego li negonjena, tako sam i ja, gonjen neprijateljima, našao najsigurnije sklonište, sakrivši se pod Tvoj šator, gdje ni prijatelji ni neprijatelji ne mogu pogubiti dušu moju. Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem
Oni su mesto mene ispovjedali grehe moje pred svetom
Oni su me šibali, kad sam se ja ustezao šibati sama sebe.
Oni su me mučili onda, kad sam ja begao od muka.
Oni su me ružili onda, kad sam se ja gordio sobom.
Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.
Kad sam se ja pravio mudar, oni su me nazivali ludom
Kad sam se pravio moćnim, oni su mi se smejali kao kepecu
Kad sam hteo voditi ljude, oni su me gurali u pozadinu.
Kad sam žurio da se obogatim, oni su me stukali gvozdenom rukom.
Kad sam mislio mirno spavati, oni su me budili iza sna.
Kad sam zidao dom za dug i spokojan život, oni su ga rušili i izgonili me van.
Zaista, neprijatelji su me odrešili od sveta i produžili ruke moje do Tvoga skuta.
Vidi i ovo: 7 razloga zbog kojih vjera u nama može umrijeti
Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.
Blagoslovi ih i umnoži ih; umnoži ih i još više ogorči protiv mene –
da bi moje begstvo Tebi bilo bespovratno;
da bi se nada u ljude iskidala sva kao paučina;
da bi se smirenje potpuno zacarilo u duši mojoj:
da bi srce moje postalo grobom moja dva zla blizanca; gordosti i gneva; da bi sve moje blago sabrao na nebu;
ah, da bi se jednom oslobodio samoobmane, koja me je i zaplela u strašnu mrežu varljiva života
Neprijatelji su me naučili da znam – što malo ko zna – da čovek nema neprijatelje u svetu izvan sebe.
Samo onaj mrzi neprijatelje, ko ne zna, da neprijatelji nisu neprijatelji no surovi prijatelji.
Zaista, teško mi je reći, ko mi je učinio više dobra i ko više zla u ovome svetu: prijatelji ili neprijatelji.
Zato blagoslovi, Gospode, i prijatelje i neprijatelje moje.
Rob kune neprijatelje, jer ne zna. A sin ih blagosilja, jer zna.
Jer zna sin, da mu se neprijatelji ne mogu dotaći života. Za to slobodno korača između njih i moli se za njih: Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, a ne kunem.
Izvor: Molitve na Jezeru – Episkop Nikolaj Velimirović
Vidi i ovo: Kako ljubiti neprijatelje?
Naslovna foto: Unsplash
UKOLIKO ŽELITE POMOĆI DJELOVANJE OVE STRANICE, TO MOŽETE UČINITI I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN. ZA SVAKI VAŠ DAR LJUBAVI VAM ZAHVALJUJEMO ŽELEĆI VAM IZOBILJE BOŽJEGA BLAGOSLOVA. ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.